Dragiša Brašovan

Prvi BIGZ FESTIVALITO u GAVEZU Piše Siniša Stojanović – SINISTER Sumanuta i razdragana skupina poetičnih umova pod neformalnim nazivom Manekeni Bigza napravili su totalnu feštu sa svojim “FESTIVALITO”-m, prvim u nizu koncerata Bigzaških bendova na Adi Safari. Bio je to letnji dan, subota, 6. jun. Vreme nedefinisano, prognoza nepouzdana. Nije se znalo da li će padati ćuskije, da li će granuti sunce ili grunuti tornado, kao torpedo iz ćudljivog neba. U dvorištu kluba Gavez još oko tri sata popodne počele su pripreme za taj entuzijastični hepening. Ekipa se odlučno namerila da postavi binu pod otvorenim nebom i reskira da iskisne. Nije bilo smisla zavlačiti se unutar brvnare na celih 32 stepena. Nije imalo smisla ne iskoristiti to divno dvorište. Pripreme su bile obavljene u kratkom roku, zahvaljujući ekspeditivnosti Bigzaške muzičko-tehničke podrške, i scena pod krošnjama drveća bila je spremna za nastupe bendova: Damjan od Resnika & Tušta i tma, Metak za zlikovca i The Branka. Nemali broj posetilaca je željno isčekivao početak koncerta zakazanog u pola osam. Sjatilo se preko 150 glava na taj matine, plativši simboličnu cenu karte od sto dinara. Kod gazda Joce u Gavezu šaren izbor pića (ima i kvas), kineska i vegetarijanska hrana, rockenrol na otvorenom, sve u svemu sve je ukazivalo na pravu letnju idilu. Tačno na vreme, iz razglasa promolili su se glas i gitara Damjana od Resnika koji je svojim pesmama otvorio koncert i redom postrojio - “Svi ti fini mladi ljudi u odelima” posvećena japi generaciji, “Besplatna pesma” – o načinu života koji iziskuje jako malo novčanog ulaganja, o stvarima koje mogu da ne koštaju ništa i vrednostima koje nemaju cenu… “Ja idem u besplatno pozoriste i gledam besplatne filmove …ja nemam pare nemam pare, ali imam najbolje drugare”-pevao je,”Bez poverenja”, “Mladi filozof je postao kamen”. Pesme su praćene horskim pevanjem i solidarnim skakanjem čitavog auditorijuma. Nakon angažovanog neradničkog nastupa i noise pop koncepta svirke benda Tušta i tma, na podijumu su se našli Oni- “četvoroglava aždaja koja bljuje muziku” zvana Metak za zlikovca. Impresivnom i znalačkom svirkom gruvali su neprestano narednih četrdeset i pet minuta. Koketirajući, uzgred budi rečeno, prošetali su se stilom po celoj južnoj i severnoj planetranoj hemisferi. Sve od Afrike – plemenske pramatice ritualne sinkokpirane muzike, preko vrele Južne Amerike u Severnu. Prosviravajući tu kolevku bluesa i jazza, kolevku ljudskih kvazi sloboda i stradalništva, svirali su i kolevku kraha robovlasništva i začetak korporativnog kapitalizma. Onda nazad do Australije u Aboridžinske šamanske snove, najzad u širokom luku preskočivši Aziju vratili se u Srbiju pod najzad razvedreno Beogradsko nebo iznad Ade Ciganlije. Svirali su mantrično, rasterivali oblake i loše raspoloženje, a ljudi su se naizmenično penjali na binu samoinicijativno uzimajući uloge perkusionista, svirajući u improvizovane udaračke instrumente. Stage host Dial Up Lama frenetično je skandirao imenea bendova, najavljujući ih kao američke super rvače, dizao je pozornost publike i skakao sa bine kao da ga na rukama dočekuje hiljade ljudi. Po završetku svirke Metka za zlikovca napokon je bilo došlo vreme da on sam najavi i svoj poluakustični ulra groowie rockenroll sastav pod misterioznim imenom The Branka. Dial up Lama je trčao u mestu na pozornici, brisao znoj peškirom, vežbao disanje i povrh svega jeo banane kao svaki uzorni teniser. Komedijaš se obraćao publici glasom Jelene Janković koja je obećavala kule i gradove, u potpunom spoken word skandal maniru. Izvaljivao je fazone kao iz puskomitraljeza i zagrevao i sebe i publiku. I najzad…fantastičan bend ta/taj The Branka. Ređali su hit do hita narednih sat vremena svirke, ubijali svaku sumnju da je rokenroll na pragu smrti. Dokazali su da je r’n’r stanje duha, a ne recept koji se prodaje kod nadriprofesionalaca i producenta. Iz “srca” i prstiju ovih momaka je izašla takva pozitivna vibracija da raja nije mogla prestati sa igrom i smejanjem tokom cele svirke. “Ona menja sve” – omaž samima sebi, blago opskuran tekst koji se digresivno bavi Njom koja menja sve, bendom ili ženom koja to može,ili ne, da nešto menja, nešto kao sve… “Sedmo četiri” - likom nalik biografskoj priči, sentimentala o prvoj ljubavi koja se borila sa odrastanjem, školovanjem, sazrevanjem, ali se nikako nije mogla izboriti sa kapitalizmom, glađu za kintom i nevoljama modernog življenja, jer …on nije radio, a ona je otišla u Novi sad i našla nekog menadžeraaaa, ali njemu će zauvek u srcu ostati to “Sedmo četiri i ekskurzije u Vrnjačoj banji”.. “Nuklerana bomba”- pesma teškog drivea, koja se bavi problemom usađenim u civilizovano društvo, kako u životu sve mora da se proba, ta večita patka empirijskog traganja i njena druga oštrica kojom seče, gde treba i ne treba. “Da li ste probali novi orbit? Da li ste probali novi magic blender, a da li ste probali nuklearnu bombu? Nuklearna bomba mora da se proba!” Lama je najavio još mnogo sportskih i korektnih pobeda uzvikujući Revolucijaa, posle čega je pozdraviosve prisutne i pozvao na druženje uz Dj set koji je i sam ukrčkao kod kuće. Družina je nastavila sa dobrim raspoloženjem i još satima ostala pod okriljem Gaveza i krošnje Ginko drveta, dok je ono sa sredine dvorišta pomno nadziralo šarenu gomilu zdravog duha. Osećao se miris kineske klope, neki momci su se diskretno popeli na stage i demontirali djavolju konstrukciju. Niko to nije ni primetio, svi su znali da je show tek počeo.