NAJNOVIJE VESTI!
BEND SE RASPAO!!!!
Poznajemo se već dvadeset godina, a neki bogami i više od toga. Zar to na neki nacin ne govori sve! Mozda ne nekima koji po prvi put saznaju za DLM, ali sigurno znači onima koji nas znaju od kada smo na sceni i koji su sa nama na razne nacine do sada saradjivali, pa za DLM uvek jednostavno kažu - "pain in the ass". Upoznali smo se još u srednjoj školi u jeku euforije nazvane popularno "Paket Aranzman" u nekom drugom vremenu vezanog za R’n’R I za YU. Prvobitna postava DLM-a se sastojala od samo tri coveka u bendu: Joce (gitarista), Žike (basista) i Mikca (bubnjevi), koji se znaju još iz osnovne skole (s kraja sedamdesetih), gde je Žiki i sinulo na pamet da osnuju bend. Negde tokom osamdesetih, bendu se pridružio Silja(vokal), nekoliko godina nakon njega i Milje(sax), a 1989 godine dolazi Srdan Andelić-Kića (truba). Jos nismo bili sigurni šta nam sve to treba, ali smo vredno obilazili sve gitarijade i slična takmičenja po gradu (Dadov), kojima se ni broja ne zna. Najviše nastupa smo imali na tradicionalnoj gitarijadi u "Domu Kulture" Rakovica, dakle, na domaćem terenu (predvidljivo). Naš najveći tamošnji uspeh bilo je drugo mesto koje smo osvojili slučajno i samo jednom prilikom, kad se žiri nije najbolje dogovorio, pa smo i mi dobili neko priznanjce, inace je važio dobar obicaj da se sva rakovička takmicenja rok grupa unapred "nameste". Naš prvi veci uspeh (!?) bio je nastup na Akademiji 1988 godine. Mislimo da se tada, takodje, po prvi put u štampi provuklo ime "DECA LOŠIH MUZIČARA", a verujemo i da je u pitanju bio časopis "ROCK", gde je čuveni Dragan Kremer napisao afirmativnu recenziju našeg tadašnjeg nastupa na Akademiji. Moramo da potvrdimo da nam je posle toga svima laknulo. Pravili smo i dalje stvari, pisali i brisali dosta uporno, jer nismo imali dovoljan broj pesama da objavimo album, a jos manje ideju za koga da ga objavimo, kad ga kompletiramo. Velike diskografske kuće su za nas bile nedohvatne (PGP, Jugoton, Helidon itd.), ali tada su se po prvi put pojavili i nezavisni izdavači, tako da smo poverovali da i nas ima ko da izda!. Prvi naš spot koji se pojavio na TV-u bio je spot za pesmu "Ljubomora" u reziji Banete Antovića za emisiju koja se tada zvala "Demo nad Beogradom" - ujedno i naš prvi hit-singl, ali nikako ne i poslednji, jer je na domaćim radijskim hit listama zauzimao prvo mesto nekoliko nedelja, da bi potom isti uspeh postigle i pesme "Volim te cvete" i "Doživotno osuđen na ljubav". Tako su stvari polako počinjale da se otimaju kontroli. Sve gorepomenute pesme su ustvari bile "demo" snimci koje smo 1989 godine snimili u studiju "Akademija" u Beogradu. Javna istorija DLM-a zapravo počinje 1990 nastupom na "Subotičkoj gitarijadi", jedinoj smotri takve vrste koja je bila stvarno respektovana od strane svih ljudi koji su se posredno ili neposredno bavilil R’N’R u našoj tadašnjoj zemlji. DLM je na toj gitarijadi pobedio u sve tri kategorije - po broju glasova publike, akreditovanih novinara i strucnog žirija (po prvi put u 30-godišnjoj istoriji tog festivala). Posle "Subotice" priveli smo materijal za prvi album kraju, snimili smo ga u studiju "GURU" uz zaista nesebičnu i veliku pomoc Predraga Pejića koji nas je trpeo skoro mesec dana na gajbi, te producenta Vlade Žeželja, završivsi ceo posao za rekordnih 50-sati, sa sve remiksom. Zahvaljujuci nasim drugim angažmanima (rad na snimanju TV-serije "Hajdi" u Austriji), u to vreme smo morali da odemo iz zemlje na tri meseca. Na naše najveće zaprepašćenje, kada smo se vratili iz pomenute zemlje pesma "Dobardan" je već postala veliki hit, sto je dovelo do silnih poziva na gostovanje u radio i TV emisijama, potom za koncerte po raznim krajevima Srbije, a sve to još pre samog izlaska albuma, koga smo tek potom konačno pripremali za objavljivanje pod imenom "Dobardan" 1992 god. U tom trenutku Srbija je bila vrlo čudna zemlja - ako su te dovoljno emitovali na televiziji, mogao si imati hit i puno koncerata po celoj zemlji, i to bez objavljene ploče, a sve to zbog velike inflacije i opšte krize. U situaciji kad je piraterija obeshrabrivala i najjače da ostanu u tom poslu, a izdavači ekspresno nastajali i nestajali preko noći, za jednu novu grupu nije bilo tako jednostavno da počne bilo kakvu karijeru. Ovde naravno treba pomenuti našeg prijatelja Baneta Antovića, koji nas je maksimalno podržavao od samog početka po pitanju video produkcije, i na čiju inicijativu i ideju je i nastala pesma "Vlade Divac", jedan od naših najvećih hitova - pre nego što smo otputovali u Austriju, zamolio nas je da u jednom danu, snimimo što više spotova za potrebe tadašnje emisije "Afirmator" na RTS. Tog dana su nastali spotovi za pesme "Konji Ritma", "Dobardan", "Balada o Ćutanu Ječmenici", "SEAF", "Njena je,njena je", koji su sa ranije snimljenim "Volim te cvete", "Doživotno osuđen na ljubav" i "Ljubomora", bilo okosnica Banetove nove emisije - "Brzi bendovi Srbije" (prva deonica). Naš bubnjar - Mikac bio je kum tog naziva, kojim su domaće muzičke novine kasnije krstile celu generaciju novih grupa iz Srbije iz tog vremena. Za nas i pomenutu generaciju, veoma je bio važan i festival, koji je odmah usledio pod istim imenom - "Brzi Bendovi Srbvije" u beogradskom Domu omladine 1992 godine, na kome su nastupili skoro svi najbolji novi bendovi s početka devedesetih - "Playboy", "Kazna Za Uši", "Direktori", "Crni Lilihip", "Generacija bez budućnosti" i još mnogi drugi. Na izlazak našeg albuma se dugo čekalo, i pored velike popularnosti DLM. 1992. godine jedini veći izdavač - PGP-RTS - nije imao sluha za R’N’R, a nijedan drugi izdavač rok muzike nije ni postojao u našoj lepoj zemlji, osim "Sorabia Diska" iz Niša, prvog ili jednog od prvih nezavisnih izdavača u Srbiji, koji nas je - zajedno sa elitom poput Partibrejkersa, Smaka, Sirove kože - sve zavio u crno te godine izdavši seriju neverovatno loše napravljenih kaseta na kojima slušalac ne može da čuje pesme, ili na A-strani čuje Partibrejkerse, a na B-strani čuje Sirovu kožu... No uprkos svemu tome uspeli smo nekako da otštampamo čak i 300 nosača LP-a uz pomoć Saše Gocanina i drugog nezavisnog izdavača - "Take it or leave it". Vinili su stampani, verovali ili ne - u Rumuniji, jer kod nas u to vreme nije bilo repromaterijala za tako nešto (sankcije UN). Sa istim izdavačem smo tek 1994. uspeli da objavimo i disk "Dobardan" (uz dve bonus pesme). Posle svega što se desilo sa našim nezavisnim izdavačima, nije nam preostalo nista drugo do da materijal promovisemo sami, bez ičije pomoći. Prvi veliki solo koncert u Beogradu, u "Domu Omladine", održali smo februara 1993 godine, sa bendom "Nosorog" kao predgrupom i "Direktorima" kao gostima, koji su se nadalje redovno pojavljivali na svim našim nastupima (ali i mi na njihovim). Jedine informacije o tome kako se naše izdanje "kotira" na tržištu, dobijali smo od ljudi koji su ga "uspešno piratisali" svo vreme, tako smo jednog dana saznali od jednog od njih da je "Dobardan" u piratskim krugovima rangiran kao ubedljivo najprodavaniji domaći rok albumom 1993 godine i najveći hit na tezgama, uz album hrvatske grupe ET ("Tek je dvanaest sati") (!?). Kako nam je taj pirat lično rekao, svaki kontejner ispred SKC-a je prodao najmanje po tri do cetiri hiljade kaseta te godine. Veoma je poučan njegov odgovor na naše pitanje - kako opravdava postupak štampanja i prodaje naseg izdanja, bez našeg znanja: "Šta ću, kad mi traže, a kakav sam ja to prodavac izdanja, ako ga nemam na polici - oni ce otići do drugog kontejnera, i kupiti ga od nekog drugog". Mozda ne znate, kao što ni mi nismo do nedavno znali, ali nekako u to doba smo i mi postali vlasnici "Greatest Hits" albuma. Naravno, radilo se o nečijoj kućnoj radinosti, koja nema veze sa nama, ali se - takodje - veoma dobro prodavala po raznim "prodajnim mestima" koja su nicala na ulicama naših gradova. Ukratko, po izlasku albuma "Dobardan" imali smo blizu sto koncerata po zemlji i jedan u inostranstvu, sto je neverovatan uspeh u ovako maloj zemlji i sa ondašnjim finansijskim mogućnostima naše publike. Od gostovanja u inostranstvu, izdvojili bi ono pod sponzortsvom nezavisnog političkog nedeljnika "Vreme", koji nas je neprekidno podržavao, a te 1993. godine obezbedio i kombi kojim cemo otputovati u Strazbur i održati tri koncerta u tom gradu na manifestaciji "Dani muzike" 21. Juni. O tome kako smo putovali do Francuske mogli bi zaista napisati jedan dobar scenario za dokumentarni film o tome sta je tada svet mislio o ljudima koji dolaze iz naše zemlje - na povratku smo u Strazburu, u tamošnjem nemačkom konzulatu, na jedvite jade dobili tranzitnu vizu za Nemačku u trajanju od, verovali ili ne - "12 sati"! 1994 smo, uz pomoć Radija B92, otišli i u Sloveniju, kao deo prve srpske kulturne delegacije u nezavisnoj Sloveniji. 1994 godina nam je u izdanju Radija B92 izasla pesma "Dobardan" na reprezentativnoj kompilaciji "Radio Utopia" - posle promocije iste ploče i bašti SKC-a, gde su prvi put nastupili i već pomenuti novi, ali i vrhunski bendovi starije generacije - EKV, El Org, Rambo Amadeus, organizovali smo još jednu seriju klupskih svirki po Srbiji, kako bi skupili dovoljno sredstava za snimanje albuma (troškove su još uvek snosili sami bendovi). Dovoljna akumulacija sredstava je nastupila u junu 1994 godine, kad smo otišli u Novi Sad sa novim članom benda Borom (truba), gde smo sledeća 3 meseca snimali drugi album po redu - "Prolećni dan". I sa ovim albumom smo kucali na razna vrata izdavaca, da bi se na kraju rešili za PGP RTS, koji ga je objavio početkom 1995 godine, što se na kraju pokazalo kao nešto nesrećnija odluka nego da smo rešili, recimo, da ga istog časa bacimo u Savu ili Dunav (po želji). Izdanje je na kraju bilo spaseno sigurnog propadanja samo zahvaljujući našim novim saradnicima - "Cyber Films" - koji su na kvalitetan način snimili dva izuzetna video clipa, za pesmu "Prolećni dan" i za "Ubiše Pabla". Nekako smo opet skupili snage da obiđemo celu zemlju, više puta, a 5. decembra 1996. godine, u jeku velikih protestnih šetnji i demonstracija koje su se tada događale u našem gradu, organizovali smo možda jedan od najdražih koncerata u karijeri u Beoradskom Domu Omladine u klubu "Tačka": bio je to "unplugged" koncert, koji se po proključaloj atmosferi koja je tada u Beogradu vladala (pa samim tim i na koncertu), nije mogao meriti ni sa jednim našim dotadašnjim koncertom. Krajem 1996 godine Radio "Boom 93" iz Požarevca, u saradnji sa Radiom B92, izdao je kompilaciju "Ovo je zemlja za nas" na kojoj se našla i naša obrada pesme "Let there be rock" benda AC-DC. Izdanje je pratio i spot za istoimenu pemu koji smo završili za samo jedan dan snimanja u "našem atomskom skloništu" gde smo inače probali(svirali) nekoliko godina - sve to zahvaljujući Ivanu Šijaku (tada direktor fotografije časopisa "New moment") I Jovanu Cekiću (tada direktoru casopisa "New moment"), koji su u to vreme osnovali prestižnu agenciju "Mehanical duck production". Sa kolegom Rambom Amadeusom, a na inicijativu "Radio Indeksa", snimili smo i pesmu "Vi, što maštate o sreći", koja se pojavila na kompilaciji "Nas slušaju svi, mi ne slušamo nikoga" početkom 1997 godine. Na pomenutom albumu se našla i unplugged verzija pesme "Dobardan" koja je bila snimljena na koncertu u Domu omladine. Septembra 1997 smo završili muziku za predstavu "Virus" beopgradskog Zvezdara Teatra, po tekstu Siniše Kovačevića (iskoristili smo ponudjenu priliku da nastupamo u istoj) - ovo delo je 1998 u vidu kompakt diska objavio Metropolis Records. Izdanje su pratila dva spota - za pesme "Ljubav" i "Dezodorans". Februara 1998 godine uradili smo muziku i za drugu predstavu Siniše Kovačevića - "Kraljević Marko", koja se izvodila u Beogradskom Dramskom Pozoristu na Crvenom Krstu - i tu predstavu je pratio spot "Udri Marko, udri jako"(i u toj predstavi bili smo i "akteri" iste), ali nažalost soundtrack sa muzikom iz te predstave nikad se nije pojavio na tržištu, jer predstava nije ostala na repertoaru. 1998 smo proveli nastupajući u dve pomenute predstave paralelno, ali smo stigli "samo" i da gostujemo u Sloveniji (Ljubljana, Tolmin, Koper), te da za potrebe tamosnjeg organizatora koncerata i, ujedno, vlasnika izdavačke kuće pod imenom "Vinilmania Records" obradimo pesmu slovenačkog hard-core benda Niet koja se zove "Zastave", u sasvim drugom maniru (kompilacija "Drz’te jih, to niso Niet"). Posle toga nastupila je "mala" pauza nesto više od godinu dana zbog raznoraznih dogadjaja koji su poremetili normalno funkcionisanje benda npr. (24.03.1999 bombardovanje, Miljetov odlazak u Sloveniju gde i danas živi, Silja je doživeo saobracajnu nezgodu itd.) DLM se uspešno vratio ponovo na scenu u leto 2000 god. gde smo u to ime organizovali koncert u "Barutani" i nakon pomenute pauze ponovo podsetili ljude na ono što su navikli od nas svih ovih godina, a upoznali i neke poput Saleta Stojanovica (Amera) koji nam je posle tog koncerta napravio web site www.decalosihmuzicara.com. Myspace prezentaciju održavaju članovi benda – moći ćete da se informišete šta se događa sa nama i gde ćemo uskoro gostovati - možda upravo u vašem gradu! U oktobru mesecu 2000g. i posle našeg pomenutog povratka na scenu gde smo posle "Barutane" juna 2000 održali još nekih 30 koncerata po Srbiji u sklopu navedenih dogadjaja u Srbiji i u samostalnoj režiji: (ANEM-ova turneja, manifestacija nazvana "FREE FILIPOVIĆ", gostovanje sa predstavom "VIRUS" u Crnoj Gori, gostovanje u Grčkoj na festivalu "Balkanski trg", gde smo predstavljali bend iz naše zemlje i ostale samostalne svirke koje smo organizovali), sa nadom da će stvari po pitanju i naše profesije krenuti makar blagom uzlaznom linijom, u maju 2001 godine ušli smo u studio i snimili konačno materijal koji godinama spremamo.Krajem 2000 godine snimili smo i pustili u "etar" pesmu sa nazivom "2000".
U periodu između 2001. i 2005. dešavaju se krupne promene– gitarista Jova Jović napušta bend, a na njegovo mesto dolazi, sada pokojni, Đole - inače poznat po grupi Crazy Joe. 2005. izlazi album “Gde cveta Samsung žut” koji ima bluesy prizvuk zahvaljujući Đoletu.
Nakon izlazka albuma zbog neslaganja oko autorskih prava bend napušta još jedan originalni član – Silja, na čije mesto dolazi prijatelj i saradanik benda, naš sadašnji pevač, inače glumac po profesij Ivan Jevtović.
Nakon Đoletove teške bolesti i smrti, u bend dolazi novi gitarista, tzv. fantom iz Ljubovije – Branko Trijić.
U PRIPREMI JE NOVI MATERIJAL!!!
ENGLISH
The group started to work in 1988, and was founded by the guitar player Mr. Jova Jović, singer Mr. Aleksandar Siljanovski Silja, saxophone player Mr. Vladan Miljković Milje, drummer Mr. Zoran Milivojevic Mikac, bass player Mr. Zoran Zivkovic and trumpeters Messr.s Djordje Andjelić Kica and Ivan Blagojevic Uske. For one time the saxophone player Dusan Petrovic used to play with them, who then went to group Playboy, and after Uske's leave they were joined by the trumpeter Mr. Bora Velickovic. The group has won the last Youth Festival in Subotica in 1990, and their song "Doživotno osuđen na ljubav'' (Convicted to love for a lifetime") has been published on the record from the Festival. During the first years of work they have represented one of the most perspective domestic groups, but their discontinued discography was the main hindrance for their career.
Deca Loših Muzičara (Trans. "Bad Musicians' Children"), often abbreviated to DLM, are a rock band from Belgrade, Serbia. They were one of most perspective Serbian bands from the early 1990s, with several notable hits, but intermittent album releases and uneven activity levels somewhat spoiled their career. Most DLM's songs are fast and furious funk, but melodic, adored by trumpet and saxophon lines.
DLM formed in 1988, and soon after won at the last Youth Festival in Subotica 1990, and the song "Doživotno osuđen na ljubav" (Sentenced to Life in Love) was published in the festival compilation. It would take 3 years before they issued the first album, Dobar dan, whose eponymous single, as well as Ljubomora (Jealousy) became instant hits.
The second album, Prolećni dan and the eponymous title were in the same style, accompanied with songs Vlade Divac, devoted to the famous basketball player, and Konji ritma (Horses of Rhythm). Album "Virus" from 1998 was made for the eponymous theatre show.
After an 8-year long break, they recorded a new album in 2005, ...gde cveta samsung žut (... Where the Yellow Samsung Blooms). Long-time frontman and singer of the band, Aleksandar Siljanovski, left the band in 2006, and he was replaced by Ivan Jevtović, an actor, a long-time friend of the band.
Discography
* Dobar dan (Good Day) (Sorabia disc, 1992/Take It Or Leave It, 1993)
* Prolećni dan (Summer Day) (PGP RTS 1995)
* Virus (Metropolis 1998.)
* Gde cveta samsung žut (Where the Yellow Samsung Blooms) (PGP RTS 2005)
Novim albumom simbolicnog naziva "No End In Sight" (nema kraja na vidiku) njujorske hard-core/metal legende Pro-Pain obelezavaju punoletstvo, tj. punih osamnaest godina delovanja.
Brutalno jaki i energicni kao i prvog dana, kombinujuci agresivnost hard kora sa preciznoscu speed metal sviranja, sa angazovanim tekstovima u kojima je glavna tematika socijalna nepravda zacinjena buntom i ulicnom mrznjom, a predvodjeni bas gitaristom i vokalnim solistom Gary Meskil-om Pro-Pain i dalje nemaju nameru da tron svetske scene prepuste mladjim snagama. U okviru velike svetske i evropske turneje na koju vode i Vengince (USA) i Drone (Nemacka) posetice i Beograd 7.9.2009. Domaca podrska - Neverlost (Beograd).
Vatrene Ulice izdale su za Dallas svoj drugi album !
Neke pjesme sa albuma poslušajte na našoj Myspace stranici !
Promocija albuma 04.09. u rock klubu "Jabuka" !!!
Tinejdžerski snovi i ambicije odvukle su Miloša Bobica u muzicke vode tako da je karijeru zapoceo 1995. godine u bendu Nite Lite a nakon toga osniva hardcore rap bend pod imenom Up Against The Wall. Ratne okolnosti i gubitak interesovanja doveo je do raspada grupe 1999. godine. Nakon tri godine, Miloš se vraca muzici ali ovoga puta totalno sam. Imao je ideju o brutalnim rimama koje, tražeci istinu, obaraju tabue i prodiru u srž beogradskog betona.Tako je nastao MC Monogamija a prvi album "Bahata Familija", koji je producirao MC Euffrat, prošao je i više nego zapaženo ali je uspeo da izazove dozu kontroverze medu underground kuloarima. Na tom albumu rime su sa njim podelili poznata rep grupa Prti BeeGee, legendarni MC Moskri, Bad B, Bvana, Maraya ex Bitcharke na travi. Pocetkom 2009. izlazi drugi album "Lovac na kurve", sa potpisom producenta Nenada Aleksica Sha-e, a MC Monogamija je još iskrenijim pricama provucenim kroz rime podigao veliku prašinu. Gosti na drugom albumu su poznati muzicari Sha, Mikri Maus, Derac, Horsman Coyote, Hartmann, Vox ali i mladi reper u usponu- MC Pawa. Pesmom "Asfaltirana džungla" koju je uradio sa bendom "Ritam nereda", Monogamija se vratio korenima i objasnio savršenu kompatibilnost hardcore-a i rap-a. Reska ulicna lirika, bunt protiv korozirane svakodnevnice, patriotisticki porivi i price iz ugla coveka koji hoda po margini, daju pesmama MC Monogamije gorak ukus srpske realnosti.
18. JUL LIVING ROOM SKC-A 22:00 KONCERT MONOGAMIJA, GOSTI BVANA IZ LAGUNE I TAJSON, PODRŠKA DJ IVE DIGITAL! KARTA U PREPRODAJI 250 DINARA
Beograd, Bašta SKC-a, 19.6 - 20.6. 19h-24h, ulaz od 18h.
PETAK 19.6.
S.A.R.S. Kanda kodža i Nebojša Pero Defformero Consecration
SUBOTA 20.06.
Bjesovi 357 Šaht Plišani mališan
Važno!!! Koncerti zaista pocinju od 19h i satnica je fiksna jer se koncerti MORAJU završiti do 24h!!!
Ovaj festival predstavlja logican nastavak festivala koji se prošle godine zvao ARF 2, i radila ga je ista ekipa koja ove godine radi Beogradski Letnji Rock Festival (BLRF). Ovo napominjem jer je prošlogodišnji festival dobio najbolje ocene kako za kompletnu organizaciju (Zvuk, svetlo) tako i za kvalitetne nastupe bendova (što je i bilo logicno jer su imali sjajne uslove za svirku!). I ove godine tenicka podrška ce biti najbolja moguca (Studio Berar), a mala promena u odnosu na prošlogodišnji festival je manji broj bendova, koji ce zato imati malo duže nastupe, tj. svi ce nastupati po preko sat vremena osim uvodnih bendova.
Bend u proseku dovede oko 70 ljudi na svirku. Pice kosta oko 140 din. Neka je nabavna cena pica 40 din. Neka plate sve ostale moguce troskove (porez, radnike, ...), pa po picu ne bi trebalo da bude vishe od 30 din. A kao shto znate svaki put nam donesu fiskalni racun!!!! (hahaha) Znaci njima ostaje 70 din cistog profita. Svako ko dodje popije u proseku dva pica, siguran sam da popije i vishe, al ajde. Pomnozimo ove tri cifre 70 ljudi * 2 pica * 70 cist profit i dobijemo cifru od 9800 din. No ni to nije dovoljno, nego se ugradjuju i na prodate karte. Ja sam uveren da su oni po veceri dobri 100 eura cistog profita, MINIMUM!!!! A shta bendovi dobijaju od toga, koji su se iscimali da dovedu ljude, lepili plakate,.... A da ne pricam o vremenu i trudu i novcu (oprema, odrzavanje opreme, iznajmljivanje studija,....) da bi napravili taj repertoar. Shta su dobili pa jedno veliko NISHTAAAAAAAA!!! ROKENROL U SRBIJI NIJE CENJEN!! ZBOG CEGA? JER NEMA CENU! AJMO DA NAPRAVIMO PRVI KORAK, CENA JE TA I TA! A oni zive od nas, i to dobro zive od nas. Oni samo petkom i subotom mogu da racunaju na neku posecenost. Ko bi njima dolazio u klub ostalim danima da ih mi bendovi ne dovodimo. Znate ko, NIKOOOO!!! Takvih dana u mesecu ima 20 * 100 eura to je 2000 eura. A oni ce vam prodavati pricu kako nemaju para i shta ti je znam!! Dok oni isisavju poslednju kap rokenrola, shta mi pricamo: "MAMU IM JEBEM GRANDOVSKU PICKA IM MATERINA!" A oni nas tapshu po ramenu, a iza shanka trljaju ruke i broje pare! Koje je reshenje , pa klasican sindikat, da se ujedinimo i dogovorimo za minimalnu cenu pod kojim cemo svirati u nekom klubu. Ako budemo dosledni i slozni, i kazemo mi cemo da sviramo pod tim i tim uslovima. Kad gazde tih klubova ostanu bez 2000 eura mesecno i kad im klubovi budu prazni. Shvatice da ...
