MySpace a place for friends

ONTOLIRIKA I SUNSET

Ljudi se čiste mnogim stvarima.

Neki bananom neki metkom

Jer svako od nas drugacije vidi,

Osećaj krivice.

Ljudi rade na sebi raznim stvarima.

Neki ašovom neki mistrijom

Neki kopaju a neki malaju,

Neke stare rane.

Ljudi donose odluke na razne načine.

Neki idu dalje

Neki protiv sebe

Jer neko od nas čuje zov, a neko refleksiju

Unutarnjeg glasa.

Ljudi vide sebe u različitim stvarima

Neki u zidu neki u ponorima

Jer svako želi da sakrije

Svako želi da se otkrije

U granicama.

Ljudi pišu različite pesme

Neki pevaju životu

Neke život speva

Jer neki su melodije, a neki samo reči

Uživaju u plesu,

Ili traže objasnjenja

Ljudi vole različite stvari

Neki sebi bliske neki pak daleke

Jer i tu je isto

Ko sa zidom i ponorima

Dvosmerno smo bliski

Traganjem i begovima.

VEŠTINA

Veština pomeranja nije stavila jasnu granicu između nas i

senki

Ljute se obzorja očnih kapaka istorije

menjajući dioptrije

Ruke sabiru graktaje instant petlova iz kesice

I puze pred nogama veličanstvenog sina brzine

Okviri prolaznog puni se prelivaju preko rubova usana

I sipaju reči u sapunske opere što peru šupljoglavosti

Oblici I tonovi obešeni o glavu metronoma

Spušteni na zadnju kotu satare vremena

Mlataraju bezglavo

U dnu komadine leže izudarane fortisimom ustaljene

masturbacije Prelistavajući utiske nedelje

Gizdava krava je lipsala ližući zemlju nade

I zemlja je zasijala sjajem kornjačinog dupeta

Sve je savršeno dok objektiv leži skriven duboko

U jajniku sestrice amebe

Nevinost njenog pogleda će jednom zasigurno ubiti

Sićusnost je varka bezazlenosti srnećeg pogleda sa bombom u

zubima

Čiji se otac bori za slobodu

A majka ispisuje račune

Profakturu iracionalnih cifara koje dugujemo vremenu je

nemoguće isplatiti

Sa obzirom na inflaciju života

Mozda je to srećna okolnost

implozije.

ZA DECU

Da li noći vole dane

Da li drva vole trave

Da li brige lome glave

Da li vrane vole ždrale.

Da li crnci piju kafu

Dal’ je šećer brat od soli

Dal’ pas laje uvek isto

Da li laje da te voli.

Da li krivi znaju reda

Da li krive vole prave

Dal’ se pingvin plaši leda

Dal’ je medved zvan od veda.

Da li lišće ima dušu

Da li čovek ima roda

Da li sunce voli dugu

Da li nebo ima Boga.

Sreca trazi zavisnost "Sreca zahteva opsesiju". ..I dobija opsesiju. Dobije uvek ono sto trazi. Bez izuzetka. Jer .. Sreca je otelotvorenje nasih traznji. Teznji. Personifikacija osecanja. Obozavanje zivota. Bila to zavisnost ili ne, mnogo toga zavisi od prirode odnosa snage povezanosti. Ontoloskog stremljenja ili sapatnistva. Najlepse ga je zvati imenom onog prvog. Imamo pricu o Narcisu Koji se udavio gledajuci "u sebe". Zagledan u sopstveni ponor utopio se u njemu. Nije mogao naci refleksiju vec samo beskraj. Nije se imao za sta uhvatiti. Nije iskoracio van praga zatvorenog sopstva. Nije kopnio vec posao onome iz cega je potekao. Misleci da se vraca sebi. I nestao je u bezdanu. Nije razumeo reverzibilnu prirodu zivota. Ogledamo se suprotnostima. Pripadamo dualizmu. I uvek kroz nasuproceno dolazimo do zamisljenog. I kroz zamisljeno do suprotnog od njega. Svi smo mi nule jedni drugih. Poceci i krajevi. Dokle sezemo iskazujemo u susretajima. Nalazimo svoju bit. Svoj Bit. Sirimo se da bi se skupljali, skupljali da opet pustimo krila jos sire. Takva je priroda impulsa. i njega mora biti da bi i zivota bilo. Jer.. Jednosmerno vodi eksploziji. Ili imploziji. A oni su kraj impulsa. kraj pulsa.. inpulsa.. Bavili se mi fizikom. metafizikom ili kvantnom fizikom trazimo istu sustinu i nalazimo iste odgovore u svakom sloju postojanja. Postoji ono moguce, relativno i pozeljno.. A samo je jedno istinito. Tu se mi nalazimo. Kao tezista postojanja. Kao duse kosmosa, koje mu potpomazu da stoji ceo. I kada god mu je tesko i kada nesto mora da zrtvuje radi svoje stabilnosti, on zrtvuje nekoga od nas. Imamo svoj smisao. Dokaz smo da negde postoji lepse mesto.. ili se trenutno negde tamo gradi. Jer ako..... ako smo samo refleksije zvezda .. Onda su i zvezde nase refleksije. I ako smo mi ovde lepi nismo jedini lepi i nismo lepi iz dosade vec iz potrebe. Necega lepog da se u nama ogleda. Ogledajmo se i mi u njemu onda. Jer.. nismo mi sopstvena ogledala. I retko sta nam pripada Vec smo samo necega dostojni. I mozda je pesma sve ovo sto ti pisem. I poezija vise nije kao sto je nekada bila. a nismo ni mi isti ljudi. Pokusaj verbalizacije neizrecivog je blizak slikavanju nevidjenog, i predstavlja odraz vrsne hrabrosti ili vrsnog ludila. u svakom slucaju jedno je sigurno... to je slika na koju niko ne moze ostati ravnodusan. a Stendal ce bolje reci. Sinister "Mamonova Hagada" test at bundolo.org

Kaljuga(obscure)

Tugi oprošteno jemstvo je varka, izgubljenog bogatstva

Što isceljuje crve

Lukavosti

Dok ošamućeni bezumni, izgaraju za svoju pobedu

Na penalima .

Oštećeni fraktali stoje iza ponosa

Kvartala.

Blagi čije je carstvo, naslađuju se pravednošću

Nad tuđim greškama,

I odlaze uvek uplakani sa mesta, gde ostaviše svoje glave

U krilima neutešenih majki,

Što ih zadojiše.

Pokošene trave, ne zarastaju vec urastaju

U tela osmuđenih

I proždiru ih mrseci se zauvek

Sa njihovim okoštavanjima

Savesti,

Na grudima, što dižu se visoko

Ne bi li prepukla, počivaju šuplljine

Uzdaha.

U dvoboju, pred širokom audijencijom

Namernost ubi srazmernost,

Nadmenost ubi pravednost,

Nečisto ubi rečitost,

Uvrezi se i kuga duha;

A kola nikako ne odnose mrtve duše

Jer, niko ne plaća

Vozača

Već samo trovača.

Vedrije teme, smeju se staklenim osmesima

Izgovarajući sluzave silikonske nizove,

A ne žele se družiti, u iznajmljenim terminima tragedije.

Izvestaj Apostrofima o Antropomorfima..

“Nauči da gledaš lepšu stranu života?“

Nije li to stvarnost neuporediva sa najluđom maštarijom ili snom?

Nije li to svet slobode o kome svi idealisti pišu;

nismo li postigli baš sve ono što smo oduvek potajno želeli?

Pa nije li to divno, krasno, smešno i vredno uživanja?

Naravno da jeste.

Poslednji stadium sreće zvani ludilo.

Ipak ne zaboravimo to da je najbolji lek - smejati se,

pričati, osloboditi se, pokazati zube, udariti u bolnu

tačku , otkinuti mačetu glavu , proživeti katarzu ubistva,

jedno brutalno zadovoljstvo koje će te držati

čvrsto, visoko i uspravno, a istovremeno terati na muku

i mokar san.

Čizma glavu čuva ali ćud nikada.

Jedna opskurna sistematična nauka, hermetična i okrutna

pleše po organizmu ljudskoga nadanja.

Očekivanje iznuđuje razočarenje.

Krdo je u stampedu, ludom trku, traga za hranom, novom

blagorodnom ispašom. Stari dobri virus traži plodno tle

da opustoši, ali

ostaje nezadovoljen.

Neko je već to uradio pre njega.

- “Kolega je već bio tu, svratite sledećeg meseca.“

Proces regeneracije mora biti izvršen, tako zakon nalaže, u

suprotnom nećete imati šta da uništite, nećete imati

čime da se hranite, nećete više imati ni o čemu da

pišete.

Čovek - (med.) vrsta kosmičkog inteligentnog virusa koji se

progresivno širi. Posebno je važan i interesantan jer

deluje isključivo na jedinke svoje vrste kojima se

hrani na nama, za sada, nepoznate načine.

Destruktivan je, nestabilan i nepogodan za prirodno

stanište jer ostavlja za sobom suviše organskog i

neorganskog izmeta, pošto je najveći svaštojed ( jede

gvožđe, plastiku, veštačko meso, pije naftu, guta

bele, žute i crne kristale). Može da radi i na stuju, i

đavolski ne želi da umre posto mu je smrt najgori

neprijatelj po njegovom shvatanju.

Ima shvatanje i svoje postojanje naziva život.

Suštinski se hrani interaktivno komunikativno, gde energiju

crpi iz složenih glasovnih radnji koje on

"naziva" reči.

Tu se on traži i dobija svoj smisao.

Te glasovne frekvencije mu, na nama još nepoznat način,

saopštavaju šta bi on kao jedinka trebalo da radi.

Sudeći prema izvesnim zaključcima postoje razni vidovi

iskrivljenih ili zarotiranih frekvencija koje kod

jedinki uzrokuju efekte iskakanja i alarmantnog

destruktivnog ponašanja. Za takve fenomene vezan je tip

laž ili lie, tip koji postaje sve zastupljeniji.

Frekvencije se zvučno mogu bitno razlikovati u različitim

stanišima

i u različtim grupacijama, pa su virusi prirodno

ekskomunicirani jedni od strane drugih.

Tokom perioda posmatranja, u predhodnosti, iz istog razloga

pribegavali su sili kao jedinom rešenju i

sprovodili represiju u cilju “boljeg i lakšeg“

razumevanja.

Naspram toga da ta pojava nije sasvim iščezla, koriste se

metodi prevođenja, pa komunikacija postaje sve uljudnija.

Prevođenja su sasvim izvesno moguća iz razloga što je vrsta

virusa gde god ona bila, ista, i potiče od

zajedničke pramatice.

Jedinke traže i šalju, sa odstupnicama, iste poruke,

zadovoljavajući svoju iskonsku halapljivu prirodu,

imajući zajednicke želje koje traže ostvarenje, snove koji

se prenose sa generacije na generaciju. Ta se

zaostavština snova taloži u zemljištu, vazduhu, i oni je

primaju svakim dahom, svakim gutljajem i rečju od

svojih

praprapredaka.

Planeta je dokazano okrugla, tako da je

vremenom ostvarena jedna velika pulsirajuća vibracija

koja govori.

Ali ipak, moramo nagovestiti još jednu kategoriju vrlo

bitnu za razumevanje ovog kosmičkog fenomena zvanog

čovek.

Naime, ovaj virus ima veliku nagonsku potrebu za

posedovanjem, koren i uzrok tog činjenicnog stanja jos

nisu pronadjeni. POSEDOVANJE ili POSSESSED u bazičnom

označavaju imanje ili posednutost u oba slučaja

(opsednutost posedovanjem), tako da su kod čoveka ta dva

značenja često jako pomešana i međusobno zavisna. U

skladu sa time on se svesno ili nesvesno ponaša u

odnosima. On je gramziv, hteo bi da ima sve, naravno,

mozda ne u isto vreme ali ne isključujmo i tu opciju za

sada; pošto pričamo o štetočini kakve nema nigde u

kosmosu.

Stalno je nezadovoljan (nazadovoljan), odnosno nemiran ,

nestabilan i rizičan. Postoje relevantni dokazi, do

kojih se došlo obzervacijom, koji dokazuju to da kad je

jedinka zaposednuta nezadovoljstvom oseća da je nesto

izjeda iznutra.

Takvo je jadno stanje, pretpostavljamo, neizdrzivo za

jedno osetljivo, bezumno i nežno biće kakav je čovek .

On mora da se toga reši time što će progovoriti i

osloboditi se muke razmišljanja.

Zato, prema svemu izloženom, čovek govori zato što je

nezadovoljan, da bi se zadovoljio, da bi zadovoljio

drugog, ostvario snove, lične, svojih pra predaka i imao

sve. Ali on to "sve" naravno ne može imati i osuđen

je na nesreću sopstvenom glupošću da bude jos

nezadovoljniji, i želi još više jer je iz iz frekventnog

govora neke druge jedinke čuo za jos jedan

san i vezao ga za svoj emotivni gabarit.

Ljudi da su zadovoljni sigurno bi prema svemu sudeci

potpuno ućutali.

Onda bi i preci, najzad, mogli da se odmore, znajući da su

im potomci zadovoljni.

Svoju superiornost, ova kultura mikro organizama, gradi i

na poređenju sebe samih sa paralelnom kulturom bakterija

kojom se ovi prvi, takodje, ali na mnogo

očigledniji način, hrane.

Zovu ih po rasama a neke pouzdano zovu i krave.

Nazivaju ih nižim bićima (što nema smisla s obzirom da su

neka mnogo viša, ali zanemarimo ljudske praznoglavosti)

i terorišu ih gde god ih nađu. Fizički

nasrću na njih bez predhodne objave rata, na najpodlije

načine ih sakate uništavaju ih i razaraju im

legla iz razonode ili for fun, (lov,sport - za ove reči

još nismo našli razumnu povezanost).

Bakterije po svemu sudeći vrlo ćutljive i zadovoljne trude

se da ne učestvuju u tuđim razmiricama, žrtvuju svoju

vrstu u zalog nečega što analoški odgovara ljudskom

pojmu kulture.

(koju je čovek mnogo više pothranjivao dok je bio bliži bakterijama, ili je i sam nekada bio bakterija pa je neobjašnjivim procesima izmutirao u virus).

Virus je počeo , kao što smo rekli, da sanja neke tuđe

snove i isto tako da se bavi ritualima i magijom.

(izvučeno iz konteksta istorije književnosti - pisanog

govora predaka). Žrtvuje se I odriče svega onoga što je

nekada bio selektivno eksterminirajući bakterije, da bi dobio opet i više jer veruje u povratnu i reverzibilnu moć

prirode uništenja. Postoje slučajevi u predhodnosti koji

nam govore da su ljudi svojevremeno žrtvovali svoje

jedinke. Pretpostavljamo da je to činjeno iz

ubeđenja da im je čovek najprioritetniji pa su ga više i

zalagali. Te su kulture bivale ugušene silom i represijom jer nisu govorile na istim jezikom sa

"progresivnijim" opcijama .

Još jedna od delikatnih tema koja učestvuje u komponovanju

karaktera i koja povezuje sve te nakaradne

i fantastične funkcionalne elemente u jednu

neraskidivu simbiozu, je to da čovek veruje u to što

radi, što je i postalo ultimativni uslov za delovanje i

činjenje aktivnosti bilo koje prirode.

Vera je nekada sasvim, u počecima, bila povezana sa

ljudskom kulturom i služila je u povezivanju zajednice

putem jednog velikog zajedničkog sna, što je,

dok je trajalo, imalo sasvim pozitivne (ili pozitivnije)

efekte i ispostavljalo mnogo manje

komešanja i nezadovoljstava. Međutim, danas, u zajednici

virusa niko ne veruje i u suštini ne želi da deli svoj lični mali san ni sa kim, propagira ideju

individualnosti kao novi filozovski moto.

Možda ce jedinka ući u neku kompromisnu organizaciju

izgubljenih i dezorijentisanih koji su se skupili oko

tuđeg sna, ali su na kraju krajeva tu samo da bi dobili viši socijalni status i imali potkrepljenje za potajni

nastavak ostvarenja svog skrivenog ličnog otuđenog cilja.

Naravno, okrenuli bi leđa zajednici čim bi im se za to

ukazala prilika, i ostavili krdo zbog opurtunizma.

Tako da je svaka jedinka svojom novom suštinom ili izborom

osuđena ili predodređena da luta, bude usamljena, ni sa kim ne deli nista zaista svoje, ne

prihvata tudje osim u slucaju da mu to do kraja službuje

bez nadoknade I očekivanja, veruje u sebe kao malo

božanstvo.

Ne shvata da ga takva politika življenja vodi u potpuno samouništenje, koje ona deklerativno nikako ne želi .

Onda se samo može ostaviti otvorenog prostora za nova

pitanja I polemike na konto smisla I življenja ovog malenog izgubljenog, samoubeđenog i ubogog stvora kakav je

ovaj naš predmetni.

Želimo mu svu sreću.

Jer prilično će mu biti potrebna u budućnosti…

Kraj izveštaja.

Which Greek God are you most like? created with QuizFarm.com

You scored as Poseidon You are Poseidon, god of the sea. Your weapon is the Trident which can shatter any object, and make the Earth istself shake. Even though in Zeus's shadow, you are still respected by those who love the sea. Poseidon 100% Aphrodite 92% Hephaestus 92% Hermes 67% Hera 67% Zeus 50% Artemis 33% Nemesis 33% Athena 33% Ares 8% Hades 0% Hestia 0%

chek this out THE BEST SNARE EVER

Firchie snare drum principal

Add to My Profile | More Videos

Advanced Global Personality Test Results Extraversion |||||||||||||||| 63% Stability |||||||||||||||| 63% Orderliness |||||||||||| 50% Accommodation |||||||||||| 43% Interdependence |||||||||||||| 56% Intellectual |||||||||||||||| 63% Mystical |||||||||||||||||||| 83% Artistic |||||||||||||||||||| 90% Religious |||||||||||||||| 63% Hedonism |||||||||||| 50% Materialism |||||| 23% Narcissism |||||||||||||| 56% Adventurousness |||||||||||||||||| 76% Work ethic |||||||||||||||| 70% Self absorbed |||||| 23% Conflict seeking |||||||||||| 43% Need to dominate |||||||||||| 50% Romantic |||||||||||||||||||| 90% Avoidant || 10% Anti-authority |||||||||||||||| 70% Wealth |||||||||||| 43% Dependency |||||||||| 36% Change averse |||||||||||||||||| 76% Cautiousness |||||||||||||||| 63% Individuality |||||||||||| 43% Sexuality |||||||||||||||| 70% Peter pan complex |||||||||||||| 56% Physical security |||||||||||||| 56% Physical Fitness |||||||||||||||| 70% Histrionic |||||||||||||||| 70% Paranoia |||||||||||| 50% Vanity |||||||||||| 50% Hypersensitivity |||||||||||||| 56% Female cliche |||||||||||| 50%

Take Free Advanced Global Personality Test
personality tests by similarminds.com

the mothafuckin Great Inventor Maestro George Carline

I Am

Which tarot card are you?

Layout Created at MyProfilePimp.com

Cool Myspace Contact Tables