Djordje Miljenovic je siroj publici poznatiji kao Wikluh Sky - jedna od „baraba“ reperske trojke Bad Copy (uz Ajs Nigrutina i Timbeta) ili kao clan Marcelove Filter trupe ili raggamuffin postave Shappa. Mozda ste ga zapazili na nekoj od d’n’b priredbi kao vatrenog MC-ja koji nezaustavljivo podize temperaturu auditorijuma, ili slucajno videli kao bubnjara ad hoc pank skupine Jogurt. Sigurno niste mogli da promasite njegov karakteristicni vokal i pojavu u spotu za Marcelov hit singl „Otkucaji“, numeri koju je on i komponovao. Sve to predstavlja samo deo aktivnosti na koje se njegov raskosni talenat bahato trosi poslednjih godina.
Nakon zavrsene srednje muzicke i dve godine Akademije (odsek viola), on napusta dalje skolovanje - po sopstvenom priznanju, uzasnut cinjenicom da ce do kraja zivota svirati tudju muziku i to pod gomilom nametnutih pravila. Proteklih godina nastojao je da od silnih vec navedenih aktivnosti obezbedi sebi uslove i studio u kojem bi mogao da svom umecu i masti da na volju (sto mu, na ovaj ili onaj nacin, uspeva). Njegovo prvo izdanje bio je album Selfspace – zajedno sa Igorom Malesevicem (kao tim, skrili su se iza pseudonima Kosmos Stasmos). Tu pocinje sada vec solidna lista njegovih i albuma na kojima je znacajnije ucestvovao – pomenucemo Bad Copy albume ( „Sve sami hedovi“ /One Records, 2003./ i „Najgori do sada“ /Prohibicija, 2007./, Shappa /Ammonite, 2005./, “Zasto brate Vikler?“ /One Records, 2004./ i „Zagadjenje u Japanu“ (Multimedia/Universal, 2006.).
Zagadjenje dokazuje da se jednoj etapi potrage za vlastitim umetnickim izrazom blizi kraj, jer ovo njegovo ostvarenje pokazuje da je Djordje konacno pronasao pravi nacin kako da ujedini sve svoje razlicite muzicke sposobnosti (kao i sve svoje licnosti). Uostalom, to je i prvo njegovo delo koje potpisuje svojim pravim imenom, a to bi vec trebalo nesto da znaci. Zanrovski najbolje definisana kao rok opera, „Zagadjenje u Japanu“ je u svojoj demo verziji (zivi snimak sa Exit-a 2005. – njeno prvo javno izvodjenje), duze od godinu dana kruzila je po upucenim muzickim krugovima Beograda poput trazene retke knjige. U sinopsisu koji odslikava metastazu ludila ovog podneblja (ali i cele planete) pratimo uspon, pad i neobicno uskrsnuce glavnog junaka koji je promenio pol, ime i veru, zarad medijske paznje, novca i karijere. Ako bismo trazili poredjenje u domacoj bastini, ceo ugodjaj podseca na rane radove sastava Buldozer ili na kasniji period Dade Topica i grupe Time.
Nemali broj ljudi nalazi da je Djordje Miljenovic jedan od nasih najtalentovanijih mladih muzicara i muzicara uopste, sto ce postati jasno i onima koji to jos nisu shvatili, ili se naprosto prave ludi. Vikler ne prestaje da stvara, kvalitet stvorenog ne varira i ne jenjava, a dok cekamo na novu rok–operu (“Virsle sa Senfom“, skoro pa gotovo) – Vikler se jos jednom vraca repu kao zanru. Pored drugog albuma trija Bad Copy, upravo je izasao njegov novi solo-abum: svojevrsni odgovor na trenutnu situaciju na sceni, tim povodom simbolicno nazvan „Ortaci ne znaju“ (Multimedia Records).
Da neko ne pomisli da se Vikler sam ovoliko hvali: bios sastavili Marcelo i Kepa, dok Djole vredno tvori nesto novo :-)
Inace, uvodna pesma za istoimeni mixtejp koj je trenutno u pripremi, na kojem ce se pojaviti, pored lokalnih mc-jeva iz panceva("jos jean paket" i drugi...) i smedereva, gosti iz slovacke, hrvatske i makedonije...
Online Now!
