MySpace a place for friends

Svi u poslednje vreme pricaju o fenomenu ulicnih filozofa, i ulicne

filozofije, ali u ovom malom pregledu, ,,nikada popularnog benda”

Tišina kod Poluzvezde, iz druge polovine 90-tih, možete naci pravi

primer sobne filozofije, i primer sobnih filozofa. Naš svet je bio

postavljen daleko od ulice, u jednom minijaturnom zvezdarskom

potkrovlju, poplocanim žutom lamperijom, pretrpanim second-hand

nameštajem, ispunjenim second-hand instrumentima, i jednim malim

univerzalnim Korg pojacalom od 15W, na koje smo ukljucivali dve el.

gitare i jedan razdrndani bass.

Naše najbolje svirke nikada necete cuti, jer nikada nisu snimljene,

niti im je neko prisustvovao, da bi vam ih mogao prepricati. Snimljena

je samo jedna, u Klubu nove muzike u Domu Omladine, kada smo uspeli da

odvojimo našu muziku od našeg potkrovlja i prenesemo ga u zastrašujuce

okruženje stotina W-ova muzicke snage, koji nam nisu bili potrebni, i

nismo želeli da ih iskoristimo, zadržavajuci se na glasnoci razgovora

publike u vecini pesama (igrom slucaja i naš bubnjar je otišao tik pred

koncert).

Postoji i nekoliko snimaka iz Zuzanine garaže.

Po završetku sobnih 90-tih, potkrovlje je do temelja izgorelo, zajedno

sa second-hand namestajem i instrumentima, a svako od nas je shvatio da

je vreme da promeni sopstvenu filozofiju i postane ulicni, naucni ili

kucni filozof, i ode negde daleko...

Formed 1995

Split up 2000