About me:
Ја сам српски политичар. Имам титулу српског војводе.
1971. године, након што сам напустио студије на Правном факултету у Крагујевцу, радну каријеру сам започео у Грађевинском предузећу Жеграп. Био сам шеф изградње на прузи Београд-Бар, радио у Мајданпеку, Прибоју, Пријепољу, Требињу, Београду и другим местима широм бивше СФРЈ. У крагујевачкој фирми „22. децембар“ био сам шеф инвестиција у периоду од 12 година, а две године и технички директор јавног комуналног предузећа у Крагујевцу.
Успостављањем вишестраначког система у Србији, постајем функционер Народне радикалне странке, а одмах затим, на моју иницијативу, долази до уједињавања највећег броја општинских одбора народних радикала и Српског четничког покрета у Српску радикалну странку. Од 23. фебруара 1991. године, члан сам Српскe радикалнe странкe, у којој сам најпре изабран за њеног потпредседника, а на три последња Конгреса српских радикала, тајним гласањем биран сам за заменика председника. Од 1992. године посланик сам у Скупштини Србије и једини посланик који је изабран у сваки сазив Скупштине Србије од тада. У време владавине Социјалистичке партије Србије, а искључиво због политичког деловања, заједно са Војиславом Шешељем, осуђен сам 1995. године на тромесечну казну затвора коју сам издржавао у Гњилану.
Након одласка Војислава Шешеља у Хаг, фебруара 2003. године, водим Српску радикалну странку у земљи. На Шешељев предлог Централна отаџбинска управа странке донела је одлуку да будем кандидат за председника Србијe, јуна 2004. године. 27. јуна, у другом кругу сам изгубио од противкандидата, актуелног председника Бориса Тадића, иако сам у првом кругу имао више гласова.
2005. године Наташа Кандић, председница Фонда за хуманитарно право из Београда, је тврдила да сам током рата у Хрватској био у паравојној групи која је ликвидирала неколико цивила у хрватском селу Антин, северно од Винковаца. Ја сам на те тврдње огласио, рекавши да док сам био у Антину, ни један цивил није погинуо. Српска радикална странка је оптужила Кандићеву за клевету због оваквих тврдњи, као и власника телевизије Б92 Верана Матића, али је Четврто општинско тужилаштво оценило да нема довољно доказа за покретања кривичног поступка.
На седници Народне скупштине Србије, која је започела 7. а завршила 8. маја 2007. године у раним јутарњим часовима, сам изабран за председника Скупштине већином од 142 посланика, пошто су представници Демократске странке Србије ускратили подршку кандидату Демократске странке. Ипак, на тој функцији сам био укупно пет дана, пошто су Демократска странка и Демократска странка Србије нашли компромис, и ја сам 13. маја поднео оставку.
Био сам кандидат Српске радикалне странке на изборима за председника Србије 2008. Освојио сам 39.99% гласова и тиме победио у првом кругу председничких избора освојивши 5% више него противкандидат из Демократске странке Борис Тадић. У другом кругу председничких избора освојио сам око 2.180.000 гласова или око 100.000 мање од Бориса Тадића и након тога честитао Борису Тадићу на победи изјавивши да "радикали никад неће престати да се боре" и да "следе локални избори".
Шестога септембра 2008. године сам поднео оставке на све функције у странци јер је дошло до размимоилажења у мишљењу између мене и др Војислава Шешеља како СРС треба да наступа и коју политику треба да води. Када је одлазио у Хаг, на аеродрому ми је рекао да ћу у његовом одсуству ја руководити странком и да све што ја одлучим то ће бити у реду јер ће њему тамо помутити разум. Очигледно је да он свој део договора није испоштовао.
Основао сам посланичку групу „Напред, Србијо“ коју чине: Зоран Бабић, Стефан Занков, Ото Кишмартон, Милан Кнежевић, Саша Максимовић, Зоран Машић, Предраг Мијатовић, Љиљана Миладиновић, Борислав Пелевић, Милета Поскурица, Добрислав Прелић, Гојко Радић, Мићо Роговић, Јоргованка Табаковић, Вучета Тошковић, Драган Чолић а прикључио ми се и Александар Вучић и потпредседник Народне скупштине Србије и бивши генерал Божидар Делић и најавио сам оснивање нове странке на оснивачком конгресу заказаном за 21. октобар 2008.
Име те странке ће бити Српска напредна странка, а то име је носила и једна од најјачих странака из времена Краљевине Србије.
|
Who I'd like to meet:
|
|
